Građani BiH koji pokušavaju da nađu posao u inostranstvu, a kojih je sve više, moraju da otvore četvore oči da bi se zaštitili od toga da, kad dođu u dugo sanjanu zemlju, ne budu izvarani.
To se desilo i radnicima iz BiH koji su se nedavno u Slovačkoj proveli kao bos po trnju.
Naime, tek kad su došli u ovu državu, shvatili su da neće dobiti uslove koji su im ranije ponuđeni.
Iz agencija za posredovanje pri zapošljavanju naglašavaju da se posebno sezonci teško mogu odbraniti od profesionalnih varalica, kojih, kako kažu, ima svuda.
U banjalučkoj agenciji „Spektar“ kažu da su se naši građani često susretali sa problemima i prevarama u inostranstvu, što je u poslednje vreme nešto ređe, zato što se, upravo zbog loših iskustava svojih sugrađana, više informišu.
– Prevare se najčešće kriju u obećanjima u vezi sa ponuđenim uslovima smeštaja, plate, dužine rada, prijava na nadležne fondove… Najizraženije probleme dugo vremena imali smo u zemljama bivšeg SSSR-a, kao i na području koje pripada Bliskom istoku. Imuni od prevara nisu bili ni radnici koji su odlazili u zemlje zapadne Evrope, ali sigurno ne u tako velikoj meri – kaže direktor ove agemcije Miroslav Vukajlović.
Prema njegovim rečima, praksa je pokazala da je lakše manipulisati ljudima sa nižim stepenom obrazovanja.
– Najtraženiji ali i najnesigurniji su fizički ili pomoćni poslovi, kao i rad u proizvodnji. Kad je reč o našim sezonskim radnicima, oni nemaju slobodan pristup tržištima rada, pa se iz tih razloga dešavaju razne neugodne situacije. Imamo i poslodavce koji imaju najbolje namere, ali zbog nemogućnost prijavljivanja sezonskih radnika sa ovih prostora imaju problem. A svi oni koji svesno prihvataju sezonski posao na crno, snose deo odgovornosti za posledice. Najviše se manipuliše prijavama radnika, dužinom rada, neplaćanjem prekovremenih sati, neadekvatanim smeštajem – ističe Vukajlović.
Iz Ministarstva spoljnih poslova BiH građanima koji traže posao u inostranstvu, savetuju da se obrate Agenciji za radi zapošljavanje (ARZ) BiH.
– Ova agencija u sklopu svojih nadležnosti koordiniše u zapošljavanju građana BiH u inostranstvu u granicama svojih zakonskih nadležnosti i u saradnji sa entitetskim zavodima za zapošljavanje i Zavodom za zapošljavanje Brčko distrikta – poručuju iz ovog ministarstva.
U ARZ kažu za naš list da građani treba da im se obrate, bez obzira da li ova agencija posreduje u konkretnom slučaju ili ne.
– Ono na šta radnici trebaju da obrate pažnju jeste da usluge posredovanja nikada ne plaćaju oni već poslodavci, da im za rad treba ugovor o radu i radna dozvola i da te dokumente moraju dobiti od poslodavca, te da na kraju trebaju dobiti radnu vizu koju, opet, mogu dobiti tek pomoću ugovora o radu i radne dozvole. Sve dok ne dobiju radnu vizu radnici ne treba da odlaze u inostranstvo. Također, potrebno je da detaljno pročitaju ugovor i vide tačno šta im poslodavac nudi. Naša sugestije je da se u ugovoru pokušaju utvrditi i troškovi i mesto smeštaja, troškovi odlaska na rad u inostranstvo i povrata u BiH, jasna bruto i neto naknada, uslovi zaštite na radu, ishrana i slično – naglašava stručni saradnik za odnose sa javnošću u ARZ Boris Pupić.
Informisati se o poslodavcu
U agencijama za posredovanje pri zapošljavanju upozoravaju građane da temeljno pretražuju ponude i da budu izuzetno obazrivi.
– Ukoliko se ukaže prilika za odlazak, treba da pokušaju da ovde pribave potrebne dokumente, poput dozvole za rad, dozvole za boravak, ugovora o radu, potvrdu o smeštaju od poslodavca. Na ovaj način od početka imaju nekakvu ravnopravnost na tržištu rada gde odlaze. Takođe, treba da se informišu o postupku nostrifikacije diploma, mogućnosti spajanja porodica, da saznaju što više o poslodavcu kod kojeg nameravaju da započnu posao – kaže direktor „Spektra“ Miroslav Vukajlović.
