Kada su u BiH prošle godine uvođene stroge kazne u saobraćaju, većina nas je bila zgrožena, ističući kako je to sve previše u odnosu na naš standard, ludost i samo skupljanje para. Zaista, maksimalnih 1.000 KM za brzu vožnju ili vožnju u pijanom stanju zvuči drakonski i zastrašujuće.
Godinu dana kasnije, međutim, stvari izgledaju dosta drugačije. Kao da se niko, zapravo, nije puno prepao tog „poskupljanja“ ili kao da imamo viška para u džepovima.
Tako je bar kad se pogledaju zvanični podaci. Po njima smo se, naime, prošle godine lijepo naplaćali kazni za saobraćajne prekršaje – čak 21 milion KM su iznosile izrečene kazne, što je sedam miliona više nego u 2016. godini.
Nije malo, a nije ni naivno. Ni po broju izdatih prekršajnih naloga, a posebno za najskuplje prekršaje, nimalo se nismo opametili. I dalje vozimo prebrzo, pijani, bez dozvola, ne vežemo pojas, a držanje telefona u ruci nam je u vožnji prirodno koliko i držanje volana.
Ne pije nam vode ni ono opravdanje da nismo mi gori vozači, već je policija više u kontrolama. Jednostavno, ako ne pravimo prekršaje, ne mogu nas ni kazniti. Ali očigledno im dajemo sasvim dovoljno razloga i za kontrole, i za kažnjavanje.
Samo podatak da je policija prošle godine gotovo 15.000 vozača isključila iz saobraćaja, jer su vozili pijani, dovoljno govori. Možda sa sljedećim pooštravanjem kazni budemo pametniji.
