Ne razumijem narod koji sjedi u kafani po čitav dan i smije mi se ako ja vozim viljuškar. Pa ja sam cura i vozim viljuškar i onda – ovako svoju priču počinje mlada preduzetnica Monika Macan.
Ona je iz Italije preselila u Bosnu i Hercegovinu sa namjerom da u Kozarskoj Dubici pokrene svoj biznis. U tome je i uspjela, danas je vlasnica preduzeća koje se bavi preradom drveta. Početak kaže nije bio lak.
– Na početku nisam znala ništa. Išla sam da učim voziti viljuškar, sada već imam i diplomu. Hvala Bogu šoferi su bili dobri. Na početku su imali strpljenja, tako da ja sada sama tovarim – ponosno priča Monika za Dnevnick.com.
Za one koji žele da rade nijedan fizički posao nije težak tvrdi Monika, koja bez problema sama cijepa drva.
-Ko hoće da radi za novac – radiće , ko neće – neće. Posla ima, imaju puno mogućnosti pilane, ima puno i prevoznika što nemaju šofere – priča Monika.
Njeno radno vrijeme počinje u 7 ujutro, završava u 8 naveče. Mnogo radi, ali se ne žali, kaže da je od ničega sebi stvorila firmu. Na to je ponosna.
– Ako se trudiš sve je moguće, ja mogu reći da sam srećna sada – kaže Monika.
Njena poruka, posebno mladima je, da ako žele da nešto imaju moraju i mnogo da rade, mnogo čega da se odreknu ali i da se ne stide ni jednog poštenog posla.
