Serenada pod prozorom. Duga pisma satkana od čežnje. Cvet za dobro jutro. Pesma za laku noć. Ples na kiši. Prošlost, davna. Gde su nestale sve one gitare? Postoji li još šareni papir na koji mogu da se spuste emocije? Zašto više niko ne bere poljsko cveće da bi izmamio nečiji osmeh? Zar se ljubav više ne iskazuje recitovanjem Jesenjinovih ili Šantićevih stihova? I kiša je izgubila ono malo od svoje draži, kada je nestao ples pod kišobranom. Jesmo li jednom zauvek oterali romantiku?
Ako smo želeli da joj se narugamo, jer više nismo znali šta bismo sa njom, uspeli smo. Optužili smo je da je patetična, neupotrebljiva, destruktivna. Zatvorili smo je u prašnjave kutije prošlosti i proglasili nevažećom. Obradovali smo se porukama iskucanim tipkama telefona, tastaturom kompjutera, linkovima pesama. Sve bez rukopisa i obrisa duše. Vreme je pregazilo san o princu na belom konju. Ostale su samo princeze na zrnu graška.
Da li je to konačno? Stvarno zauvek? Ili romantika, ipak, može da postane onaj nezamenjivi začin života, sa kojim ćemo lakše disati i lepše trajati? Da li poslednji romantici na ovom svetu mogu da sačuvaju svoju dušu netaknutom, tako da joj se niko ne podsmeva jer je retka? I da i ne – teši nas i razočarava psihoterapeut Snežana Petrović.
– Teško je zamisliti savremenu devojku kako uzdiše na zvuke mandoline “kapetana” koji želi da bude samo njen – kaže psihoterapeut. – Svako vreme nosi svoj pečat, a u ovom definitivno nema mesta za udvaranje po ključu naših baka i deka. Ali to ne znači da romantika ne može da se prilagodi novonastalim okolnostima u kojima su moderne tehnologije sve i svja. Ljudi se i dalje zaljubljuju, zar ne?Pisma nema ko da piše
Onda kada se ljubav rađala na temelju platonske, njeni izrazi su bili maštovitiji, nežniji, topliji. Trebalo je sakriti osećanja od znatiželjnih pogleda, a poslati ih na samo jednu adresu. Živelo se za pisma. Slova na ružičastom papiru spakovanom u namirisanu kovertu budila su leptiriće u stomaku. Danas izgleda kao da su ljudi zaboravili da pišu. Pitajte nekog da vam pozajmi hemijsku, pa da vidite koliko njih će vas “počastiti” odgovorom da nemaju. Razglednice i čestitke su izašle iz mode, jer svaka impresija može da se pošalje jednim klikom na pametnom telefonu. Niko više ne gubi vreme na duge, pažljivo skockane rečenice, a onima koji još vode računa o pravopisu smeje se većina onih koji poruke ne završavaju tačkom.
– Istina je da se danas manje trudimo u ljubavi i oko nje. Rivalitet između dopisivanja na papiru i savremenog “porukanja” je završen u korist ovog drugog. Sve je manje ljudi koji još imaju potrebu da kupe neku lepu čestitku i osobi do koje im je stalo napišu dve-tri nežne reči. Upali smo u kliše, pa i kada poželimo nekog da iznenadimo toplom rečenicom, i ne pokušavamo da osmislimo neku svoju, originalnu. Odmah “guglamo” na internetu citate poznatih književnika i krademo ih – kaže Petrovićeva.
Da li smo odustali od romantike?
U takvoj krađi, čak i sa najčistijim namerama, uglavnom nema romantike. Lako je plagirati, teško je biti inovativan. A nekada je ljubav baš to tražila – da se bude drugačiji. Ili, kako to često biva, samo idealizujemo prohujalo vreme, a ono koje nam je dato za nas, gledamo sa nipodaštavanjem?
– U ljudskoj prirodi je da sa nostalgijom gleda na prošlost i da joj oprašta sve ono što sadašnjost ne ume. Zbog toga je i osvrt na davnu romantikučesto samo romansirana epopeja sa kojom, kada bi nam se vratila, verovatno ne bismo znali šta da radimo – objašnjava psihoterapeut.
Ako se složimo da je iluzorno da se ona vrati u istom obliku, možemo li da je osavremenimo? Ili smo previše ogrubeli. Sagovornica “Života plus” kaže da možemo.
– Prilično sam sigurna da će u skorije vreme ona opet biti na ceni. Neće biti ista, ali će sigurno ponovo postati ideal kojem će većina da teži. Jer sa romantikom je lakše. Treba se osloniti na ono izvorno u našoj duši, a to je potreba da volimo i budemo voljeni. Svako od nas se sigurno oseća bolje kada ga ljubav pokrene da čini lepe stvari, boji nečiji dan, ulepšava mu snove. Možda ne moramo više da trčimo zelenim poljima sa voljenom osobom, mirišemo poljsko cveće i čekamo da nam on svira gitaru pod zvezdama, ali možemo da se čuvamo na drugi način. Svako treba da pronađe svoj recept, a kada postoje romantični osećaji, tu su i romantične misli i dela – poručuje Petrovićeva.
Međutim, dominantno razmišljanje često sprečava plovidbu barke u kojoj je romantika. I najtvrđi romantici ponekad podlegnu uticaju okoline koja se podsmeva muškarcu sa cvećem, večeru uz sveće naziva klišeom, a šetnje pored reke papučarskim gubljenjem vremena. Vitezovi koji štite svoju drugu polovinu su etiketirani kao osobe “za izbegavanje”, a žene koje maštaju o čekanju zore pod zvezdama kao staromodne “smaračice”. Zbog toga mnogi unapred odustaju i da predlože izlazak koji isključuje auto, splav i šampanjac koji svi piju.
– Za to najčešće krivimo muškarce, ali grešimo. Jer i žene su se previše “busale” da su jake i važne, da mogu sve same, ismevale se kada im partner otvori vrata ili pridrži kaput. To je označeno kao zatucano, pa je bilo logično da se kavaljeri povuku i prestanu da se trude oko devojaka. E, onda su one skočile da nisu dovoljno poštovane… Nikada im udovoljiti. Međutim, ni muškarci nisu bubice, jer kada sretnu devojku koja želi da se ruku pod ruku dugo šeta pored reke ili priprema večeru na kojoj će upaliti mirišljave sveće, pomisle da je “zaostala” – navodi psihoterapeut.
Ali, dodaje sagovornica, to ne sme da nas obeshrabri, jer lepota uvek pronađe svoj put. A romantika, u starom ili novom ruhu, svakako to jeste. I ne treba da je nazivamo sladunjavom i kitnjastom, koliko god to “popularno” zvučalo. Tamo gde je ljubav, ne stanuje patetika.
Kada su francuski naučnici sproveli anketu sa jednostavnim pitanjem – da li ste romantični, 57 odsto njih je izjavilo da nije, 14 da zna da bude ponekad, a samo mali procenat da jeste. Stručnjaci su se iznenadili odgovorima, pogotovo što su uglavnom žene poricale svoja romantična osećanja. Dodatna istraživanja su otkrila da je to zato što se pripadnice nežnijeg pola plaše da će biti povređene, jer su taj osećaj već iskusile. Zbog toga su zatvorile srce, iako zapravo i dalje maštaju o bajkovitoj ljubavi do kraja života u kojoj će im partner skidati zvezde sa neba.
Dobra vest za romantične duše stiže od američkog psihologa Megi Simons, koja najavljuje novu ljubavnu revoluciju.
– Ona će nastupiti kao reakcija na hladno moderno doba. Dok su nekada nosioci romantike bile žene, sada će muškarci biti na potezu. Oni će jedva dočakati da dame ižive svoje hirove decenijskog viteštva i shvate značaj muškog herojstva. Videćete, vreme prinčeva i vitezova se polako vraća – tvrdi Simonsova.
Izvor: Novosti
