DOBOJ – Ja večeram tek kad njih dvojica kažu da više ne mogu jesti, tako sam navikao da ne bi njima nedostajalo hrane, ali i kad fali, ja pozajmim i kupim pa vratim kad nešto zaradim, priča za “Nezavisne” Duško Stojanović, samohrani otac sa teškim invaliditetom, iz mjesta Bukovac – Šešlije, kod Doboja.
Na rubu egzistencije, skromno djetinjstvo svojim sinovima Draganu i Dariju, Duško nadoknađuje beskrajnom ljubavlju, trudeći se da im obezbijedi onoliko koliko može, budući da nema jednu ruku i oko, a o djeci se brine sam.
U trošnoj, a pritom i tuđoj kući, koju je dobio na korištenje, nema kupatilo niti pravi pod, a i krov im prokišnjava, pišu Nezavisne novine.
Međutim, uprkos tome, njegovi sinovi su čisti, uredno obučeni, a otac sa jednom rukom i pilom u njoj upreže konje i ide u šumu boreći se da ne osjete glad.
“Ima pet godina kako mi je otišla supruga, koja je imala određenih poteškoća, pa ja sam brinem o djeci”, priča Duško.
Ističe da mu je ponuđeno da djeca budu zbrinuta na odgovarajući način, ali je on to odbio smatrajući da će osmogodišnjem i devetogodišnjem dječaku, svojim sinovima, obezbijediti sve što bude mogao i da im ljubavi neće nedostajati.
I zaista, oni koji ga poznaju kažu da se nadljudski bori za mališane pružajući im ogromnu ljubav.
“Svaka čast tom čovjeku, djeca su mu uvijek čista, lijepo obučena i veoma kulturna. Ko može, neka im pomogne”, kaže poznanik.
Kako nam priča Duško, najteže mu pada kada mu dječaci kažu kako njihovi drugari imaju bolje uslove za život, dok oni još sanjaju o kupatilu.
“Teško mi je i kad ih moram ostaviti same dok radim. Kažem im da sebi nalože vatru, ponekad urade šta mogu kod kuće dok se ja ne vratim”, priča ovaj otac, veliki borac.
Duško kaže da ima određena socijalna primanja, koja ne bi bila dovoljna za život čak i kada bi imali svoj dom, pa se, uprkos invaliditetu, hvata u koštac sa teškim poslom.
Nada se da će svoje sinove odškolovati i da će oni stasati u dobre momke, a tek kad ih izvede na taj put, može odahnuti.
Ipak, mnogo je trnovit put pred ovim hrabrim ocem, koji se protiv životnih nedaća bori napornim radom, ali i optimizmom i vedrim duhom.
Krov nad glavom mu je zasad prioritet, jer su kuću u kojoj stanuju dobili na korištenje.
Kako nam je ispričao, želja mu je da od jednog poznanika djeci kupi uslovnu seosku kuću, o kojoj već neko vrijeme mašta, a ona košta oko 19.000 maraka, ali on taj novac ne može da sakupi.
Svi koji žele pomoći Dušku i njegovim mališanima mogu to učiniti uplatom na račun kod Adikko banke na broj 5520009999999917 poziv na broj 18337452, na ime Duško Stojanović, Bukovac – Šešlije.
Oni koji žele mogu Duška pozvati i na broj telefona 00387 65 428 064 i informisati se o svemu što im je potrebno.